Da, to je upravo hobi. Negovanjem hobija povećaćemo kvalitet života i podstaknuti kreativnost. Upravo o tome govorimo sa psihologom dr Majom Vukadinović, koja takođe ima hobi – španski ples flamenko.
– Flamenko ne samo da je moj način da se izrazim, da budem kreativna, nego je i polje na kojem mnogo toga mogu da naučim. Pruža mi mogućnost da savladam nove tehnike pokreta, da bolje razumem različite ritmove, da estetski oblikujem deo svoje realnosti, da se ponekad čak i izdvojim iz nje kako bih proširila granice mogućeg i lepog. Umetnost flamenka daje osobi priliku ne samo da nauči nešto novo nego i da sredstva koja se koriste u njoj upotrebi u alternativnom kontekstu. Na primer, štap nije oslonac za povređene ljude, on je perkusija za izmišljanje novih ritmova, lepeza nije samo sredstvo za hlađenje ona u svojim rebrima nosi upisan skriveni jezik zaljubljenih…
– Hobi za mene, ali i za svakog ko ga neguje najčešće znači ispunjenje njegovih potencijala, pa samim tim i izvor unutrašnjeg zadovoljstva. U ovom užurbanom svetu hobi se može posmatrati i kao luksuz da neko vreme odvojimo samo za sebe, za ono što nas zanima i ispunjava. Mislim da ta privilegija ima veoma važnu ulogu, jer kada se bavimo nekim hobijem mi unapređujemo sopstvenu ličnost razvijajući i ostvarujući svoje kapacitete, a veoma često takvim aktivnostima poboljšavamo i naše mentalno i fizičko zdravlje.
– Često je slučaj da neka umetnička aktivnost postaje hobi – jer svi mi imamo veću ili manju potrebu da se izrazimo i da budemo kreativni. Kada je reč o stvaralačkom mišljenju ono ne podrazumeva samo jedan tačan rezultat, te rešenja može biti bezbroj. Ne postoji samo jedna istina. Fantazija i mašta koje tada najviše koristimo mogu imati isceljujuće dejstvo, jer nam dopuštaju da isprobamo i nemoguće kombinacije. U psihologiji stvaralaštva postoji stav da kada se osoba bavi nekim umetničkim aktivnostima, ona tada popravlja, isceljuje nešto u sebi. Ovakva ideja u potpunosti je primenljiva i na aktivnosti vezane za hobi.
– Uopšte nije bitno da li je to negovanje cveća, bavljenje muzikom, plesom, crtanje, pisanje, poezija ili filatelija – svaki hobi čini jednu specifičnu „vojsku“ koju čovek ima i koju može da aktivira za one trenuke kada se u njegovoj duši odvijaju (neke druge) bitke i kada mu je potrebno da iz nekog dela sebe pokrene dodatnu snagu. S druge strane, ako hobi posmatramo kao aktivnost koja nam ne donosi novac, nego koja nam donosi zadovoljstvo, onda nam ona dozvoljava da se u njoj rasplinemo u svojoj slobodi i samim tim iskoristimo svoje kreativne potencijale. To je polje gde ćemo tragati za novim tipovima rešenja, proširiti se, izaći iz svakodnevice, uzvisiti se nad njom. Takvo distanciranje nam otvara mogućnost da kad se vratimo svakodnevnom životu možemo da ga sagledamo i na drugačiji način. Upravo kroz te „ne moram, a želim“ aktivnosti mi nalazimo dodatni smisao i kvalitet života i dostižemo samoostvarenje.
Svaki hobi čini jednu specifičnu „vojsku“ koju čovek ima i koju može da aktivira za one trenuke kada se u njegovoj duši odvijaju (neke druge) bitke i kada mu je potrebno da iz nekog dela sebe pokrene dodatnu snagu
– Ne bih to tako posmatrala, pre bih rekla da je hobi povratak nečemu što čovek voli, što mu donosi osećanje kompletnosti. Mislim da je to zbog toga što nema presije cilja, ne moraju se postići neki određeni rezultati, ne mora da se zaradi novac itd. Baš zbog toga um može da drugačije funkcioniše, da luta: dozvoljena mu je greška i prazan hod. Upravo u takvom relaksiranom stanju, u toj slobodi bez stega, čovek dolazi do boljih rešenja. Često se desi da ljudi od svog hobija „naprave“ posao i postignu mnogo bolje rezultate na polju tih aktivnosti, zato što uložena energija u hobi koji je postao posao dovodi do većeg ispunjenja, izdržljivosti i nove inspiracije.
– Kada postoji i posao i hobi – neretko se te dve aktivnosti prepliću, nekada i zamenjuju mesto. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da mi je to donelo da hobi shvatim odgovornije, a poslu priđem kreativnije.
Marina Jablanov Stojanović
Lepeza se upotrebljavala od davnina u starom Egiptu, u Kini, koristili su je i stari Grci, Rimljani, ali i drugi drevni narodi. Bila je popularna i u srednjem veku kao sredstvo za rashlađivanje i teranje dosadnih insekata. Lepeze su predstavljale modni detalj i element prestiža, odavale su utisak luksuza i glamura. Na Istoku su se čak koristile i kao oružje:
– U okviru borilačke veštine kung fu upotrebljavale su se posebno dizajnirane metalne lepeze sa šiljcima ili noževima. One su u ruci veštog ratnika postajale vrlo opasno oružje – rekla nam je dr Maja Vukadinović.
U devetnaestom veku lepeze su pored rashlađivanja nudile i mogućnost da prikriju lice i namere iza njih, bile su sredstvo komunikacije, a sada su detalj pomoću kog može i da se umetnički izrazi! Pošto se u flamenko plesu lepeze dosta koriste upitali smo Maju Vukadinović da nam objasni njihovu funkciju:
– U flamenku se lepeze upotrebljavaju kao detalj koji može da doprinese tome da se dočara smisao neke koreografije. Nekad se koriste stara značenja pokreta u kontekstu tajnog jezika lepeza, a ponekad koreograf može da ponudi i osmisli nešto novo i da uključi lepezu kako bi raspirio žar flamenko plesne igre. Pošto su u prošlosti korišćene kao sredstvo koketiranja, one su sadržale „tajni rečnik zaljubljenih“. Pomoću lepeze mogao je da se zakaže sastanak, da se izjavi ljubav, da se odbije ili prihvati nečija naklonost ili izjavi bračni status. Sve se iskazivalo određenim pokretom lepeze! Mnogi od tih pokreta zadržani su i do danas, ali su se značenja zaboravila, promenila ili izgubila. Na primer, nedavno u spotu Dženifer Lopez „El anillo“ (prsten), pevačica upotrebljava „lepezu od zlata“ ne samo kao modni detalj, nego i kao naglasak luksuza. Pored toga, iako tekst pesme govori da protagonistkinja spota sve ima od željenog muškarca, a samo joj prsten nedostaje, pokreti lepeze saopštavaju uglavnom suprotno, da i nije baš toliko zainteresovana – otkrila nam je psiholog dr Maja Vukadinović.
