“Nema monstruoznije pozornice od dosezanja sna.

Bio sam istovremeno i zabavljač i gledalište.

 

Odigravao sam se svugde po bezmerjima kretanja,

sa lica i naličja uverljivosti.

 

Otiskivao sam se, lebdeo, bivao usisavan,

bivao ispaljivan, klizio i kotrljao se.

 

Zaticao sam svoju, nekada tako kristalnu,

gotovo bravurozno izglačanu svest,

 

i svoje nekad znalački izgravirano telo,

potpuno razblažene. A tek vazduh!

 

Vazduh koji sam gutao u komadima, da se zadavim,

hranio me je. Bio sam imun na sve smrti.”

 

Miroslav Antić “Savršenstvo vatre” 1989